Koalicija za slobodu pristupa informacijama


Koalicija za slobodu pristupa informacijama

Trenutna poseta
Trenutno je 1 posetlaca onlajn

Broj poseta
Vi ste 228494 posetilac

Uvodna reč

UVODNA REč

Saturday, 04 June 2005

Posle dugih priprema, upornog insistiranja nevladinih organizacija, medijskih institucija i dela medija, dijaloga između civilnog društva i državnih institucija (Vlade i Narodne skupštine) koji je u kontinuitetu naizmenično uspostavljan, prekidan i nastavljan tokom četiri godine, Srbija je konačno dobila Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Zakon je usvojen i stupio je na snagu 13. novembra 2004. godine.

U međuvremenu je Narodna skupština u decembru 2004. g. imenovala i Poverenika za informacije od javnog značaja, ali ni do danas - gotovo pet meseci posle njegovog imenovanja - nije obezbedila materijalne i tehničke uslove da ova nova institucija u punom kapacitetu preuzme i počne da vrši svoja ovlašćenja na korist razvoja demokratije i dobrog upravljanja u zemlji i u interesu njenih građana, koji su nosioci prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Institut slobodnog pristupa informacijama u posedu javnih vlasti, mada je relativno kasno i "na kant" ušao u pravni sistem Srbije, nije nikakva nova pojava. Ideja javnosti rada organa vlasti datira iz XVIII veka i prvi put je ozakonjena u Švedskoj 1766. godine kada je građanima priznata dostupnost dokumenata i podataka u posedu upravne vlasti (Tryckfrihetsforordning iz 1766. g.). Takođe, i Deklaracija o slobodama i pravima čoveka i građana iz 1789. g. pominje ovo pravo. Ipak, ono dolazi u prvi plan tokom poslednje tri dekade dvadesetog veka, sa ekspanzijom i univerzalnim prihvatanjem koncepta "ljudskih prava" s jedne strane i koncepta "dobrog upravljana" i principa javnosti u radu državnih organa, s druge strane.

Danas više od 30 zemalja ustavom garantuje ovo pravo svojim građanima. Pored toga, preko 50 zemalja je zakonom uredilo slobodan pristup informacijama od javnog značaja u posedu državnih organa, a u više od 30 zemalja takvi zakoni su u postupku pripreme ili usvajanja. Pored država, principom javnosti u svom radu i dostupnosti informacija počele su da se rukovode i međunarodne organizacije. U tom pogledu je naročito važno pomenuti primer Evropske unije čiji osnivački ugovor izrikom govori o dostupnosti podataka u posedu njenog Parlamenta, Komisije i Saveta ministara, a Povelja o osnovnim pravima EU garantuje građanima Unije slobodan pristup ovim informacijama.

Pravo na slobodan pristup informacija u posedu javnih vlasti prvi put je građanima Srbije i Crne Gore priznato tzv. "Malom poveljom", odnosno Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.
Zašto je pravo na slobodan pristup informacijama i stvaranje punih uslova za njegovo efektivno i efikasno ostvarivanje važno?

Slobodan pristup informacijama od javnog značaja je uslov za kvalitetno i efikasno uživanje drugih ljudskih prava i sloboda (slobode mišljenja, prava na informisanje, biračkog prava, itd) i nezamenljiv je instrument za vršenje kontrole nad radom organa države. Ovo pravo građanima otvara put da bez posrednika, stvarno i odgovorno učestvuju u vršenju javnih poslova i u procesu donošenja odluka, kao i da utiču na njihov sadržaj i efikasno sprovođenje.

Garantovanje ovog prava i obezbeđivanje uslova za njegovo ostvarivanje je nužan instrument da se "princip vladanja" u radu državnih organa i nosilaca javnih ovla- šćenja zameni principom "dobrog upravljanja" i time građanin od objekta pretvori u subjekat političkog procesa, koji na informisan i odgovoran način učestvuje u javnim poslovima i vrši kontrolu nad radom onih kojima je poverio vršenje vlasti. Na ovaj način se istovremeno jača i princip odgovornosti u radu svih nosilaca vlasti i stvaraju uslovi za brži razvoj demokratije, izgradnju i stabilnost institucija demokratskog sistema, ali i za ekonomski razvoj zemlje.

Donošenje i puna primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja od izvanrednog je značaja iz najmanje još dva razloga.

Jedan razlog je efikasna borba protiv korupcije. Donošenjem ovog zakona stvoreni su minimalni i nužni uslovi za sprečavanje širenja i iskorenjivanje postojećih oblika korupcije, jer je njegovim stupanjem na snagu kompletiran set anti-korupcijskih zakona koji čine: Zakon o sprečavanju sukoba interesa, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o finansiranju političkih partija. Od samog donošenja i uvođenja zakona u pravni sistem ne mogu se očekivati nikakvi spektakularni rezultati. Tek stvaranje uslova za njihovu punu primenu i njihovo puno sprovođenje - bez ustezanja, kalkulisanja i oklevanja - mogu dati očekivane i projektovane rezultate. Puna primena i korišćenje mogućnosti koje ovi zakoni pružaju zavisi u velikoj meri i od samih građana. Ova tvrdnja se naročito odnosi na Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Njega u praksi mogu aktivirati, proveriti i testirati pre svega građani - pojedinci i njihova udruženja, naravno pored drugih aktera kao što su mediji, zainteresovana pravna lica i drugi.

Drugi razlog je sprečavanje ponavljanja prošlosti u kojoj i danas stojimo zaglavljeni jednom nogom, nesposobni ili u nemogućnosti da se sa njom do kraja suočimo, a koja je ispunjena istorijom masovnih kršenja ljudskih prava, zločina, tajnih dosijea i tajnog prikupljanja podataka na osnovu tajno donetih odluka nosilaca javnih ovlašćenja. Transparentnost u radu državnih organa i odgovorno i kontroli izloženo vršenje javnih ovlašćenja svešće na minimum rizik ponavljanja frustrirajuće prošlosti koja i danas onemogućava da se Srbija, u interesu svojih građana, bezrezervno uhvati u koštac sa postojećim problemima i izazovima budućeg razvoja.

Ovaj Vodič je izrađen zbog toga da građanima i medijima pomogne da u punoj meri iskoriste mogućnosti koje im on pruža i da, oslanjajući se na ovaj zakon, doprinesu da oni kojima je poverena javna vlast svoja ovlašćenja vrše odgovorno i saglasno ciljevima zbog kojih su im javna ovlašćenja poverena. Vodič bi trebalo da posluži i na korist organima i organizacijama koji vrše javna ovlašćenja i pomogne im da načine i procedure svog rada usaglase sa zahtevima ovog zakona i razlozima i ciljevima zbog kojih je on donet.

Donošenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama otvorilo je i dva važna pitanja koja zahtevaju hitno razmatranje i odgovarajuće regulisanje. Jedno je pitanje zaštite ličnih podataka kako bi se uspostavila ravnoteža između prava građanina "da zna", odnosno da ima pristup informacijama i njegovog prava na privatnost. Delimično, ovo pitanje će se rešiti odgovarajućom legislativom. Međutim, u dobroj meri uspostavljanje ravnoteže između ova dva prava zavisiće i od definisanja, kroz praksu, standarda "pretežnog interesa" na koji se poziva Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Poseban posao i odgovornost u izgradnji ovih standarda leži na Povereniku za javne informacije.

Drugo pitanje se odnosi na klasifikaciju podataka i dokumenata u posedu javnih vlasti. Zakon o slobodnom pristupu informacijama neminovno zahteva novu legislativu i nove standarde kojima će se rešavati koja dokumenta i podaci mogu i treba da budu obeleženi kao tajna i time nedostupni za širu javnost. Regulisanje ovog pitanja značiće traženje i uspostavljanje novog balansa između dva koncepta koji se nalaze u neprekidnom razvoju i redefinisanju, između koncepta ljudskih prava i koncepta javnog poretka, kao i raskidanje sa dugo negovanom "kulturom tajnosti" u radu države.

Dr Jadranka Jelinčić,
izvršni direktor
Fonda za otvoreno društvo

[ Nazad ]

Call Center