Koalicija za slobodu pristupa informacijama


Koalicija za slobodu pristupa informacijama

Trenutna poseta

Broj poseta
Vi ste 228494 posetilac

Uvodna reč

UVODNA REč

Saturday, 04 June 2005

Posle dugih priprema, upornog insistiranja nevladinih organizacija, medijskih institucija i dela medija, dijaloga između civilnog društva i državnih institucija (Vlade i Narodne skupštine) koji je u kontinuitetu naizmenično uspostavljan, prekidan i nastavljan tokom četiri godine, Srbija je konačno dobila Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Zakon je usvojen i stupio je na snagu 13. novembra 2004. godine.

U međuvremenu je Narodna skupština u decembru 2004. g. imenovala i Poverenika za informacije od javnog značaja, ali ni do danas - gotovo pet meseci posle njegovog imenovanja - nije obezbedila materijalne i tehničke uslove da ova nova institucija u punom kapacitetu preuzme i počne da vrši svoja ovlašćenja na korist razvoja demokratije i dobrog upravljanja u zemlji i u interesu njenih građana, koji su nosioci prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Institut slobodnog pristupa informacijama u posedu javnih vlasti, mada je relativno kasno i "na kant" ušao u pravni sistem Srbije, nije nikakva nova pojava. Ideja javnosti rada organa vlasti datira iz XVIII veka i prvi put je ozakonjena u Švedskoj 1766. godine kada je građanima priznata dostupnost dokumenata i podataka u posedu upravne vlasti (Tryckfrihetsforordning iz 1766. g.). Takođe, i Deklaracija o slobodama i pravima čoveka i građana iz 1789. g. pominje ovo pravo. Ipak, ono dolazi u prvi plan tokom poslednje tri dekade dvadesetog veka, sa ekspanzijom i univerzalnim prihvatanjem koncepta "ljudskih prava" s jedne strane i koncepta "dobrog upravljana" i principa javnosti u radu državnih organa, s druge strane.

Danas više od 30 zemalja ustavom garantuje ovo pravo svojim građanima. Pored toga, preko 50 zemalja je zakonom uredilo slobodan pristup informacijama od javnog značaja u posedu državnih organa, a u više od 30 zemalja takvi zakoni su u postupku pripreme ili usvajanja. Pored država, principom javnosti u svom radu i dostupnosti informacija počele su da se rukovode i međunarodne organizacije. U tom pogledu je naročito važno pomenuti primer Evropske unije čiji osnivački ugovor izrikom govori o dostupnosti podataka u posedu njenog Parlamenta, Komisije i Saveta ministara, a Povelja o osnovnim pravima EU garantuje građanima Unije slobodan pristup ovim informacijama.

Pravo na slobodan pristup informacija u posedu javnih vlasti prvi put je građanima Srbije i Crne Gore priznato tzv. "Malom poveljom", odnosno Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.
Zašto je pravo na slobodan pristup informacijama i stvaranje punih uslova za njegovo efektivno i efikasno ostvarivanje važno?

Slobodan pristup informacijama od javnog značaja je uslov za kvalitetno i efikasno uživanje drugih ljudskih prava i sloboda (slobode mišljenja, prava na informisanje, biračkog prava, itd) i nezamenljiv je instrument za vršenje kontrole nad radom organa države. Ovo pravo građanima otvara put da bez posrednika, stvarno i odgovorno učestvuju u vršenju javnih poslova i u procesu donošenja odluka, kao i da utiču na njihov sadržaj i efikasno sprovođenje.

Garantovanje ovog prava i obezbeđivanje uslova za njegovo ostvarivanje je nužan instrument da se "princip vladanja" u radu državnih organa i nosilaca javnih ovla- šćenja zameni principom "dobrog upravljanja" i time građanin od objekta pretvori u subjekat političkog procesa, koji na informisan i odgovoran način učestvuje u javnim poslovima i vrši kontrolu nad radom onih kojima je poverio vršenje vlasti. Na ovaj način se istovremeno jača i princip odgovornosti u radu svih nosilaca vlasti i stvaraju uslovi za brži razvoj demokratije, izgradnju i stabilnost institucija demokratskog sistema, ali i za ekonomski razvoj zemlje.

Donošenje i puna primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja od izvanrednog je značaja iz najmanje još dva razloga.

Jedan razlog je efikasna borba protiv korupcije. Donošenjem ovog zakona stvoreni su minimalni i nužni uslovi za sprečavanje širenja i iskorenjivanje postojećih oblika korupcije, jer je njegovim stupanjem na snagu kompletiran set anti-korupcijskih zakona koji čine: Zakon o sprečavanju sukoba interesa, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o finansiranju političkih partija. Od samog donošenja i uvođenja zakona u pravni sistem ne mogu se očekivati nikakvi spektakularni rezultati. Tek stvaranje uslova za njihovu punu primenu i njihovo puno sprovođenje - bez ustezanja, kalkulisanja i oklevanja - mogu dati očekivane i projektovane rezultate. Puna primena i korišćenje mogućnosti koje ovi zakoni pružaju zavisi u velikoj meri i od samih građana. Ova tvrdnja se naročito odnosi na Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Njega u praksi mogu aktivirati, proveriti i testirati pre svega građani - pojedinci i njihova udruženja, naravno pored drugih aktera kao što su mediji, zainteresovana pravna lica i drugi.

Drugi razlog je sprečavanje ponavljanja prošlosti u kojoj i danas stojimo zaglavljeni jednom nogom, nesposobni ili u nemogućnosti da se sa njom do kraja suočimo, a koja je ispunjena istorijom masovnih kršenja ljudskih prava, zločina, tajnih dosijea i tajnog prikupljanja podataka na osnovu tajno donetih odluka nosilaca javnih ovlašćenja. Transparentnost u radu državnih organa i odgovorno i kontroli izloženo vršenje javnih ovlašćenja svešće na minimum rizik ponavljanja frustrirajuće prošlosti koja i danas onemogućava da se Srbija, u interesu svojih građana, bezrezervno uhvati u koštac sa postojećim problemima i izazovima budućeg razvoja.

Ovaj Vodič je izrađen zbog toga da građanima i medijima pomogne da u punoj meri iskoriste mogućnosti koje im on pruža i da, oslanjajući se na ovaj zakon, doprinesu da oni kojima je poverena javna vlast svoja ovlašćenja vrše odgovorno i saglasno ciljevima zbog kojih su im javna ovlašćenja poverena. Vodič bi trebalo da posluži i na korist organima i organizacijama koji vrše javna ovlašćenja i pomogne im da načine i procedure svog rada usaglase sa zahtevima ovog zakona i razlozima i ciljevima zbog kojih je on donet.

Donošenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama otvorilo je i dva važna pitanja koja zahtevaju hitno razmatranje i odgovarajuće regulisanje. Jedno je pitanje zaštite ličnih podataka kako bi se uspostavila ravnoteža između prava građanina "da zna", odnosno da ima pristup informacijama i njegovog prava na privatnost. Delimično, ovo pitanje će se rešiti odgovarajućom legislativom. Međutim, u dobroj meri uspostavljanje ravnoteže između ova dva prava zavisiće i od definisanja, kroz praksu, standarda "pretežnog interesa" na koji se poziva Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Poseban posao i odgovornost u izgradnji ovih standarda leži na Povereniku za javne informacije.

Drugo pitanje se odnosi na klasifikaciju podataka i dokumenata u posedu javnih vlasti. Zakon o slobodnom pristupu informacijama neminovno zahteva novu legislativu i nove standarde kojima će se rešavati koja dokumenta i podaci mogu i treba da budu obeleženi kao tajna i time nedostupni za širu javnost. Regulisanje ovog pitanja značiće traženje i uspostavljanje novog balansa između dva koncepta koji se nalaze u neprekidnom razvoju i redefinisanju, između koncepta ljudskih prava i koncepta javnog poretka, kao i raskidanje sa dugo negovanom "kulturom tajnosti" u radu države.

Dr Jadranka Jelinčić,
izvršni direktor
Fonda za otvoreno društvo

[ Nazad ]

Call Center